Увођењем цевоводног транспорта деривата нафте (моторних бензина и дизел горива) постиже се несразмерно већа поузданост, економичност, ефикасност и континуалност у снабдевању у односу на класичне видове транспорта, поготово у односу на, код нас најраспрострањенији, друмски транспорт. Еколошки и акцидентни ризици се смањују на најмању могућу меру, смањењем броја претовара смањују се губици, магистрални путни саобраћај се знатно растерећује и продужава се век трајања коловозних трака и укупне путне инфраструктуре. Речју, супституција друмског транспорта постаје императив!

Изградњом Система продуктовода кроз Србију, укупне дужине од око 400 км, магистрални транспорт моторних горива би се одвијао следећим правцима:

• Панчево – Нови Сад – Сомбор
• Панчево – Београд
• Панчево – Смедерево – Јагодина – Ниш

И поред практично познате трасе продуктовода (прати, где год је то могуће, коридор магистралног и разводног система природног гаса и постојећег нафтовода) у недостатку планског основа за реализацију овог развојног пројекта (Просторни план подручја посебне намене), паралелно са израдом техничке документације радиће се и на његовом доношењу.

Већи водотокови (реке Дунав, Тиса, Велика и Јужна Морава, већи канали) које пресеца траса продуктовода, прелазиће се тзв. хоризонтално усмереним подбушивањем водотокова (превлачење цевовода испод дна). Овом техником се избегава нарушавање режима природних водотокова, као и екосистема у целини, уз истовремено смањење ризика плављења у приобалној зони.

До сада је урађена и новембра 2007. год. позитивно оцењена од стране Ревизионе комисије Министарства за инфраструктуру, Претходна студија оправданости са Генералним пројектом за цео систем продуктовода.  Тренутно је у току избор најповољнијег понуђача за израду Студије оправданости са Идејним пројектом и Студије о процени утицаја на животну средину деоница Панчево-Смедерево и Панчево-Нови Сад Система продуктовода кроз Србију.

И поред практично познате трасе, паралелно са израдом техничке документације радиће се на изради планских докумената за реализацију овог пројекта.

 

Крајем јануара 2009. године у Смедереву је потписан Меморандум о разумевању о Подршци пројекту изградње Система продуктовода кроз Србију, између представника Министарства животне средине и просторног планирања, Министарства рударства и енергетике, градова потписника (Нови Сад, Панчево, Смедерево, Ниш, Јагодина и Сомбор) и ЈП „Транснафта“.

 

Основни подаци о деоницама Система продуктовода су:

У сваком од пунктова наведених деоница ће се градити терминали за динамичко сервисирање система, са одговарајућим резервоарским простором, и то у Новом Саду и Панчеву уз рафинерије нафте, у Сомбору, Смедереву, и Нишу уз складишта НИС-а, одн. у Јагодини уз складиште ЛУКОИЛ-а. Сваки од терминала (сем последњих на правцу) ће имати пумпну станицу за отпрему деривата на следећи терминал у низу.

Ред.бр.	Т е р м и н а л	Процењена површина (ха)
1.	Сомбор	10
2.	Нови Сад	12
3.	Панчево	12
4.	Смедерево	6
5.	Јагодина	15
6.	Ниш	9

Систем је пројектован на 4,35 милиона тона деривата у 2026. години (од тога 3,35 милиона тона за домаће тржиште и 1,0 милион тона за снабдевање тржишта земаља у окружењу). Удео бензина и дизел горива у овој укупној количини моторних горива је 37% : 63%.

Израда Стратегије просторног развоја Републике Србије

Завршетак израде и ревизије Генералног пројекта изградње Система продуктовода кроз Србију, којим су се стекли формално – правни услови за измену Просторног плана Србије, временски је готово коинцидирао (последњи квартал 2007. год.) са покренутом иницијативом за израду Стратегије просторног развоја Републике Србије, сходно Закону о планирању и изградњи (Сл. гл. РС бр. 47/2003 и 34/2006).




Изградња система продуктовода је као пројект од општег значаја за државу, на основу чл. 89., став 4. Закона о планирању и изградњи, сврстан у инфраструктурне објекте за које се по чл. 19., став 2. истог Закона, израђује и доноси Просторни план подручја посебне намене.

На основу договора Министарства рударства и енергетике, Министарства за инфраструктуру, Републичке агенције за просторно планирање као ресорних државних институција, као и ЈП „ТРАНСНАФТА“, приступило се припреми допунских подлога Просторног плана. Републичка агенција за просторно планирање је у сарадњи са Предузећем припремило Програм израде ПРОСТОРНОГ ПЛАНА ПОДРУЧЈА ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ СИСТЕМА ПРОДУКТОВОДА КРОЗ СРБИЈУ (Сомбор – Нови Сад – Панчево – Београд – Смедерево – Јагодина – Ниш) (у даљем тексту: Просторни План).

У овом моменту, овај Програм се налази у процедури међуресорског усаглашавања Министарстава, након чега се упућује ВРС за доношење одговарајуће одлуке о изради Просторног плана подручја посебне намене, у најкраћем могућем року. Предвиђено је да се овај План реализује свакако пре предстојеће израде укупне Стратегије Просторног Плана Србије.

 

По Програму израде овог планског документа, прелиминарно подручје Просторног Плана обухвата делове 23 општине/града, одн. 139 катастарских општина укупне површине од 3.816,9 км2.

Предложена траса пролази углавном кроз подручја дефинисана као пољопривредно земљиште намењено за ратарско-сточарску производњу, док је у широј зони трасе утврђено више заштићених природних добара и непокретних културних добара. Што се тиче утицаја Система продуктовода на животну средину, најосетљивијим деловима трасе се сматрају алувијалне равни река Дунав, Тиса, Велика и Јужна Морава, али ипак, због непостојања значајно загађујућег оптерећења у условима редовног рада, ризик загађења се може оценити као низак.