На плану реализације идеје о изградњи цевовода којим би се нафта каспијског и црноморског региона транспортовала од румунске луке Констанца, преко Србије, Хрватске и Словеније до Трста у Италији, потписана је априла 2007. год. Министарска декларација о Паневропском нафтоводу од стране свих пет заинтересованих држава и Европског комесара за енергетику. На састанку Међудржавног комитета за ПЕОП фебруара 2008. године, донета је одлука да се оснује Компанија за развој пројекта са седиштем у Лондону, а јуна месеца је регистрована. Њен задатак ће бити промоција ПЕОП-а и налажење заинтересованих инвеститора за овај пројект. Држава Србија је именовала ЈП „ТРАНСНАФТА“ (будући да је основано као једини транспортер нафте и обавља енергетску делатност од општег инереса), да у њено име учествује као оснивач ове Компаније, и да по завршетку изградње ПЕОП-а управља његовим делом који пролази кроз територију Републике Србије. Идеја ПЕОП пројекта је да се овај нафтовод повеже у Трсту, након подмиривања потреба рафинерија пет земаља кроз које пролази, са Трансалпским нафтоводом (ТАЛ – „TransALpine pipeline“), и да се на тај начин појави као један од главних снабдевача централне Европе сировом нафтом. У овом тренутку се, позивањем на раније урађене прелиминарне процене, оперише са капацитетом нафтовода од 60 милиона тона годишње. Овај пројект је од највишег стратешког, националног значаја, јер се његовом реализацијом Србија укључује у ред међународних цевоводних транспортера сирове нафте, с једне стране, уз истовремено ослобађање од апсолутне зависности снабдевања сировом нафтом из правца Републике Хрватске, с друге стране. Планирани Паневропски нафтовод у укупној дужини кроз Србију од преко 200 км, улазио би у нашу земљу код Беле Цркве, ишао ободом Делиблатске пешчаре, да би од Панчева преко Новог Сада до Сотина (граница са Републиком Хрватском) пратио трасу постојећег нафтовода.

Осим користи које ће Европа имати у неупоредиво лакшем физичком приступу лакој нафти из каспијског и стандардним нафтама из црноморског региона, економски ефекти овог укупног, као и дела пројекта кроз Србију су многоструке. Процена је да би уштеда на транспортним трошковима у односу на данашње била на нивоу од око 40%, а приход од тарифе на транспорт нафте преко наше територије би био знатан. Затим,

• домаћа инжењеринг, грађевинска и монтажерска оператива ће кроз
извођачке и подизвођачке уговоре бити ангажована на реализацији
пројекта изградње (директна корист),
• враћа се поверење у стабилност земље кроз политички, и самим тим и
економски сигнал потенцијалним инвеститорима из света да без ризика
могу овде да улажу (индиректна корист).

Траса овог нафтовода је преузета из Студије изводљивости („Feasibility Study for Constanza, Pancevo, Omisalj, Trieste Oil Pipeline Project“) коју је 2004. године урадила америчка инжењеринг кућа HLP PARSONS.